Pred Vama, nama je Zbornik radova Nauka, društvo i neizvjesnost, koji je rezultat uspješno održanog međunarodnog naučnog skupa na temu Bosna i Hercegovina u različitim izazovima prava, ekonomije, sigurnosti, zdravstva, turizma, prometa i sporta u organizaciji Univerziteta modernih znanosti CKM Mostar, Visoke škole Union u Mostaru i naučno-istraživačke organizacije Evropskog defendologija centra za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja iz Banja Luke, 11.6.2021.godine u prostorijama Univerziteta modernih znanosti CKM u Mostaru. Bogatstvo različitosti i puno neizvjesnosti u izloženim stručnim i naučnim radovima obogatilo je ovaj naučni skup, praksu i teorijska dostignuća iz različitih multidisciplinarnih oblasti kao što su pravo, ekonomija, sigurnost, defendologija, ponerologija, zdravstvo, turizam, promet, sport, sociologija, ekologija, međunarodni odnosi, kriminologija i slično, što daje posebnu važnost i kvalitet ovom Zborniku heterogenih i multidisciplinarnih radova.
Akademska zajednica se „budi“- to narod, građani traže...
POGLEDI, OSVRTI, DIJALOG – BEZ POLITIČKOG TRAČARENJA
Budućnost je u bogatstvu različitosti
Imamo privilegiju predstaviti vam prvi portal nevladine naučnoistraživačke organizacije Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja iz Banje Luke, www.defendologija-banjaluka.com, koja uspješno radi i razvija se 25 godina i Foruma nevladinih organizacija Banja Luka, www.nvoblforum, koji uspješno radi i razvija se 22 godine, kao i prvu e-ediciju, s ciljem da podstaknemo otvoreni dijalog između društva i pojedinca, pobune i slobode, zločina i kazne, društvene krize i totalitarističkog nasilja, građanske hrabrosti i svijesti, podstaknuti razvoj političke kulture, dijaloga, tolerancije, etničkog pomirenja, slobode medija, suzbijanje govora mržnje, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, unapređenje obrazovanja, a sve to s motivacijom stvaranja nezavisne, slobodne, svjesne ličnosti koja bi bila sposobna graditi novi koncept društva u kojem bi se svi osjećali više slobodnim i ravnopravnim. Prava dužnost čovjeka je da poštuje dobro, njegov pravi zadatak je da se trudi da sve bude bolje i pravi cilj svakoga je da nastoji da postigne najbolje.
Svi tekstovi – radovi u ovom zborniku, oko 80 radova zbornika POGLEDI/OSVRTI/DIJALOG, nalaze se na sajtovima www.defendologija-banjaluka.com i www.nvoblforum.com. Zbornik radova je nastao kao rezultat javnog zagovaranje (4–10. mjesec) 2021. godine na temu IZMEĐU KULTURE POTČINJAVANJA I KULTURE SLOBODE, koje su organizovali pripadnici akademske zajednice sprovodeći treću misiju razvoja fakulteta i univerziteta, tj. angažovanje akademskih, univerzitetskih radnika u zajednici (prva misija je obrazovanje, a druga istraživanje). Ništa narodu više nije sveto izuzev golog preživljavanja, koje se polako pretvara u kulturu potčinjavanja u kojoj se definitivno gube svaki trag i želja da se nešto promjeni, da se učini bar jedan korak bliže izlasku iz izabranog tunela neimaštine, apatije, straha i neizvjesnosti. Kultura potčinjavanja i straha uzima poslednji danak zatvarajući svaki prostor za kulturu protesta i dijaloga, otvarajući najširi prostor kulturi prezira i agresivnosti. Sa prosvjećenim narodom se ne može manipulisati. Nastupaju mračna vremena u kojima nije teško osluhnuti sve jasnije i bučnije korake populista postrojenih u kolone smrti kako se polako približavaju. Da li će buđenje naroda biti kasno? Pravda i vrlina su suprotnost sili, a bezbjednost traži prisustvo pravde, morala i kulture. Tek što smo izašli iz najtragičnije i najbesmislenije ratne havarije koja je uništila ekonomski i intelektualni potencijal ove zemlje i izbrisala njene narode sa mape civilizovanih zajednica, nova generacija mladih našla se pred novim suočavanjima i izazovima i to kako na tehnološkim, ekonomskim, ekološkim, tako i na političkim i moralnim platformama. Čovjek danas raspolaže s više moći nego ikad ranije, a osjeća se nesigurnije nego ikad prije. Taj nesklad između osjećaja moći i osjećaja nesigurnosti traži od nove mlade generacije novu filozofsku i kulturnu autentičnost, novu ideološku i političku viziju koja bi bila u stanju konkretno, djelotvorno odgovoriti razornoj autoritarnoj populističkoj retorici koja sve više prijeti da preraste u mainstream nadolazećih novih havarija i nesreća. Od toga da li će nova dolazeća generacija mladih ljudi biti sposobna detektovati „novi tehnološki ključ“ razvoja s aplikacijom povezivanja visokih tehnologija, umjetne inteligencije, energetskog interneta (EI), interneta stvari (IoT), tražeći novi način upravljanja tehnologijama, inovacijama, pravima i slobodama čovjeka, ili od toga da li će prihvatiti dolazeću grubu retoriku mržnje i totalitarističkog nasilja kao inspiraciju, zavisit će u kom će pravcu krenuti dijalog između države, društva i tržišta. Dakako između naroda BiH i regiona. Od te grupne intelektualne manifestacije novih generacija ovisit će budućnost čovjeka, njegova sloboda ili pokornost.
Pokretanje ove e-edicije, Zbornika radova Pogledi/Osvrti/Dijalog, koja u saradnji s akademskom zajednicom i nevladinim organizacijama treba da bude naša stalna aktivnost i saradnja, ima prije svega za cilj razumjeti dinamiku i prirodu dijaloga između slobode i pokornosti čovjeka, pobune i slobode, nenasilnog dijaloga između države i čovjeka/zajednice, radi promocije mira, bezbjednosti i prosperiteta čovjeka, bez obzira na njegov kulturni, politički, nacionalni i vjerski identitet. Cilj nam je stvoriti uslove masovne nenasilne manifestacije slobodne, nezavisne, svjesne hrabrosti i odvažnosti novih generacija koje mogu mijenjati čovječanstvo u ovom milenijumu, pa tako i stanje u BiH nabolje, u interesu svih građana. Svaki čovjek, svaki narod ima pravo da u potpunosti raspolaže svojom budućnošću, da odredi pravac svoga razvitka, da sačuva i unapredi svoju kulturu i svoje vrijednosti. Idemo zajedno ka boljoj budućnosti.
Било је то прије равно 46 година. Далеке и прве послијеземљотресне бањалучке 1970. године. Група младих и разбарушених стваралаца, писаца, глумаца, новинара и иних радозналаца покренула је ревију с насловом „Глад сутра“. Били су ту покојни Спасоје Перовић, Мићо Шушница, Славко Баришић, па Никола Вуколић много живи Исмет Бекрић који се сада скрасио у Словенији и, коначно, Ранко Прерадовић. Бавили су се ти људи у ревији свим и свачим, почев од поезије, посредством прозе, преко свих видова критике (које је било за разлику од ововремености), до друштевних тема и дилема. Једна од ових потоњих, рецимо, бијаше питање омладинских радних акција, што бисмо данас могли именовати такозваним волонтерским радом. И још мнго је тога било ту, да се разумијемо, а што је одражавало оновременост. Хоће ли нашим садржајем сада бити одсликана и показана ововременост?
