Evropski Defendologija Centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja.
Partneri
Prof. dr Duško Vejnović, Treća misija: Univerzitet kao prostor društvenog učenja – odabrane teme iz Projekta, Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja, Banja Luka, 2026, 150 str. Knjiga Treća misija: Univerzitet kao prostor društvenog učenja prof. dr Duška Vejnovića bavi se temom koja u domaćem akademskom prostoru zaslužuje znatno veću pažnju nego što je do sada imala.
Demokratija nije samo čin glasanja jednom u nekoliko godina - ona je svakodnevna praksa, živa tvar koja opstaje jedino ako je građani neprestano tkaju vlastitim rukama.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ПРОМОВИШЕМО БАЊАЛУКУ, РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И ДЕЈТОНСКУ БиХ
Књиге Реформа високог образовања у Републици Српској (2025) и Трећа мисија:
Универзитет као простор друштвеног учења –одабране теме – ((2026) привукле посебну пажњу академске заједнице и јавности
Данас је одржана редовна скупштина научно-истраживачке невладине организације Европски дефендологија центар из Бања Луке са које је између осталог саопштено: да научни дискурс заштита+одбрана=безбједност потврђује ДЕФЕНДОЛОГИЈА као наука о заштити, одбрани и безбједности и то као парадигма владајуће теорије највишег обима која на нов начин дефинише законе структуре и динамике у заштити, одбрани и безбједности човјека, друштва, државе, цивилизације уопште. Безбједност треба да буде израз институционалне власти, а не средство за одржавање било које странке или појединца на власти. Опасност је тамо гдје је безбједносна политичка моћ изнад закона. Озбиљна је само она политика која у својим темељима има уграђену етику. Поштење је најбоља политика. До сада је у оквиру издавачке дјелатности Дефендологије објављено 56 бројева часописа Дефендологија, 27 Зборника радова, 5 Годишњака Европског дефендологија центра, преко 180 књига, преко 500 текстова у рубрици погледи/осврти/дијалог, а организовано је преко 65 научних скупова и спроведено преко 48 научноистраживачких пројеката. Нарастање ауторитарног популизма, а потом и рат у Украјини, Гази, Ирану увели су човјечанство у дубоку кризу с пуно неизвјесности и страха од сиромаштва и нестајања човјечанства, што је отворило врата великој економској, финансијској, политичкој и моралној кризи на самом почетку 21. стољећа. Излаз из ове мултипликоване кризе тешко је одредити и предвидјети у којем ће се правцу кретати човјечанство до краја овог миленијума. Оно што се може сматрати сасвим сигурним је да ће нови технолошки процеси који су утемељени на развоју нових технологија, биотехнологије, нанотехнологије, нових материјала, ИТ технологија, вјештачке интелигенције (АИ), компјутерских алгоритама…, произвести нову драматичну способност дизајнирања нове глобалне производне структуре с новим факторима производње и новим културним, друштвеним, моралним и политичким глобалним стандардима. Ове глобалне структурне промјене захтијевају нову доктрину међународних односа у овом миленијуму. Стварањем “контролних мрежа” путем брзих интернетских веза са централизованим центрима за управљање кризама, стварају се “паметне мреже” које укључују контролу високих технологија и извора енергије, енергетски интернет (ЕИ), интернет ствари (ИоТ), што захтијева „нови кључ технолошког развоја“, нови концепт „јавне политике“ и стратегију „креативне привлачности“. Мир и стабилност немају алтернативу. Захваљујемо се институцијама Републике Српске, БиХ, града Бања Луке и свим осталим субјектима друштва, државе, међународне заједнице на сарадњи и подршци у претходних 29 година успјешног рада и развоја. Идемо даље. Придружите нам се у интересу општег добра и посјетите наш сајт www.defendologija-banjaluka.com.
Тим експерата научно-истраживачке организације Европски дефендологија центар,
Бања Лука
Предсједник
Проф. др Душко Вејновић, редовни професор Универзитета у Бањoj Луци
Publikacija/knjiga Treća misija: Univerzitet kao prostor društvenog učenja – odabrane teme iz Projekta koja je u štampi, predstavlja rezultat višegodišnjeg promišljanja o sudbini univerziteta u savremenom društvu. Nastala je iz duboke potrebe da se artikuliše ono što mnogi od nas koji radimo na univerzitetima osjećamo, ali rijetko imamo priliku sistematično izreći: da je visoko obrazovanje došlo do prekretnice na kojoj se mora preispitati vlastita svrha, vlastiti položaj u društvu i vlastiti odnos prema zajednicama koje ga okružuju i kojima, u krajnjoj liniji, služi. Naslov ove publikacije/knjige - Treća misija: Univerzitet kao prostor društvenog učenja – odabrane teme iz Projekta nije odabran slučajno. On u sebi sažima temeljnu tezu koja prožima sve tekstove sabrane u Projektu: da univerzitet, pored svoje tradicionalne obrazovne i istraživačke uloge, mora aktivno preuzeti odgovornost za društveni razvoj i za dobrobit zajednica u kojima djeluje. Ova treća misija nije dodatak, nije luksuz koji sebi možemo priuštiti kada ispunimo sve druge obaveze. Ona je, tvrdimo, suštinska dimenzija onoga što univerzitet jeste i onoga što univerzitet treba da bude. Živimo u vremenu dubokih transformacija. Tehnološke promjene, ekološke krize, politička previranja i socijalne nejednakosti oblikuju svijet koji postaje sve kompleksniji i sve teže razumljiv. U takvom svijetu, univerzitet ne može ostati izolovan u svojoj metaforičkoj kuli od slonovače, zadovoljan proizvodnjom znanja koje kruži zatvorenim krugovima akademske zajednice.
Za čitav tekst, kliknite ovdje.
Ovaj izvještaj predstavlja sveobuhvatni monitoring i evaluaciju mape puta "Pravda-SlobodaBezbjednost" u Bosni i Hercegovini (BiH), sa ciljem da se analizira napredak, identifikuju izazovi i pruže preporuke za buduće djelovanje. Mapa puta, kao strateški okvir, obuhvata ključne aspekte razvoja društva, od vladavine prava i zaštite ljudskih prava (Pravda) do slobode izražavanja, okupljanja i kretanja (Sloboda) i, konačno, bezbjednosti građana i države (Bezbjednost). Izvještaj će analizirati dosadašnje aktivnosti, razmatrati izmjene i promjene u zakonodavnom, ekonomskom i političkom okviru, te istaknuti potencijalne rizike koji mogu ugroziti napredak u ovim ključnim oblastima.
Za čitav tekst, kliknite ovdje.
Kada govorimo o srpskom nacionalnom identitetu, nemoguće je zaobići ličnost i djelo Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i utemeljitelja samostalne Srpske pravoslavne crkve. Njegova figura, kroz vijekove istorije, postala je mnogo više od religioznog simbola — Sveti Sava predstavlja samu suštinu srpskog duhovnog bića, onu nevidljivu nit koja povezuje generacije i epohe, koja čuva narod u trenutcima najvećih iskušenja i usmjerava ga ka svijetlosti i istini. Svetosavlje, kako se naziva srpsko pravoslavlje, nije puka religiozna doktrina niti apstraktna filozofska kategorija. To je način života, duhovni kompas koji usmijerava pojedinca i zajednicu ka višim vrijednostima — ka ljubavi, poštenju, pravdi i sabornosti.
Predstavljanje knjige “Reforma visokog obrazovanja u Republici Srpskoj”, autora prof. dr Duška Vejnovića, redovnog profesora Univerziteta u Banjoj Luci i Slavena Kneževića, MA, doktoranta Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci, izdavač naučno-istraživačka organizacija Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja iz Banja Luke Pred vama se nalazi kapitalno djelo (357 str.) koje predstavlja najsveobuhvatniju analizu visokog obrazovanja u Republici Srpskoj do sada – studija koja ne samo da dijagnostikuje duboke sistemske probleme, već nudi konkretne puteve ka transformaciji akademskog prostora.
A sad je u prodaji,molimo vas da se javite na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. kako bi se dogovorili oko plaćanja i preuzimanje knjige. Cijena knjige je 30KM.
BANjALUKA - Univerzitet u Banjoj Luci obilježava 7. novembra 2025. godine svoj zlatni jubilej – pedeset godina postojanja i kontinuiranog rada na izgradnji akademske zajednice, razvoju visokog obrazovanja i unapređenju naučnoistraživačkog rada u Republici Srpskoj.
Ovaj značajan jubilej predstavlja priliku da se osvrnemo na bogatu istoriju institucije koja je odredila sudbinu stotina hiljada mladih ljudi, doprinijela ekonomskom, političkom, kulturnom, socijalnom, moralnom i sveukupnom razvoju regiona, te izgradila most između tradicije i modernosti u visokom obrazovanju.
Istorijski presjek: Od osnivanja do danas
Osnivanje Univerziteta u Banjoj Luci 1975. godine predstavljalo je prekretnicu u obrazovnom i kulturnom razvoju grada Banja Luke i šireg područja. U vrijeme kada je visoko obrazovanje bilo privilegija velikih centara, odluka o formiranju univerziteta u Banjoj Luci označila je demokratizaciju pristupa znanju i stvaranje preduslova za ravnomjeran regionalni razvoj.
Početni koraci bili su skromni, sa svega nekoliko fakulteta i stotinak studenata, ali vizija osnivača bila je jasna – stvoriti obrazovnu instituciju koja će biti stub razvoja društvene zajednice.
Kroz decenije svog postojanja, Univerzitet je prolazio kroz različite faze razvoja, prilagođavajući se društvenim, političkim i socijalnim promjenama, ratnim okolnostima devedesetih godina, te izazovima tranzicije. Svakoj od tih faza Univerzitet je pristupao sa odlučnošću da očuva akademske standarde i kontinuitet rada.
Devedesete godine bile su posebno teške, kada je Univerzitet, uprkos ratnim razaranjima i egzodusu stanovništva, nastavio sa radom, pružajući mladima perspektivu i nadu u bolju budućnost.
Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i formiranja Republike Srpske, Univerzitet u Banjoj Luci dobio je novu ulogu – postao je najvažnija visokoškolska institucija u entitetu Republika Srpska, nosilac obrazovnog razvoja i simbol akademske izvrsnosti.
Danas Univerzitet čini sedamnaest fakulteta i instituta, sa preko petnaest hiljada studenata, stotinama nastavnika i saradnika, te razvijenom istraživačkom infrastrukturom koja omogućava kvalitetan rad u svim oblastima nauke.
Autonomija kao stub akademskog integriteta
Univerzitetska autonomija predstavlja fundamentalni princip bez kojeg nema autentičnog visokog obrazovanja. Univerzitet u Banjoj Luci, kroz svoju pedesetogodišnju istoriju, gradio je i branio svoju autonomiju, shvatajući da je ona preduslov za slobodu akademskog mišljenja, kritičku analizu društvenih pojava, procesa i odnosa, te nezavisnost u naučnoistraživačkom radu.
Autonomija se ogleda u mogućnosti da Univerzitet samostalno kreira nastavne planove i programe, bira svoje rukovodstvo, definiše kriterijume za izbor u akademska zvanja i upravlja svojim resursima.
Međutim, autonomija nije samo pravna kategorija – ona je svakodnevna praksa, kultura dijaloga, tolerancije i međusobnog poštovanja unutar akademske zajednice. Ona podrazumijeva odgovornost prema društvu koje finansira rad Univerziteta, ali i slobodu da se kritički promišljaju vladajuće paradigme, da se postavljaju neprijatna pitanja i istražuju nova područja znanja bez političkih pritisaka ili komercijalne cenzure.
Univerzitet koji nije autonoman ne može proizvesti nezavisne mislioce, a društvo bez takvih mislilaca osuđeno je na stagnaciju.
Značaj visokog obrazovanja za Republiku Srpsku
Univerzitet u Banjoj Luci nije samo obrazovna institucija – on je razvojni motor Republike Srpske, inkubator inovacija i čuvar nacionalnog i kulturnog identiteta.
Kroz pedeset godina rada, Univerzitet je obrazovao kadrove koji danas vode institucije, kompanije, bolnice, škole i sve druge segmente društvenog života. Bez Univerziteta, Republika Srpska ne bi imala vlastitu intelektualnu elitu sposobnu da se nosi sa kompleksnim izazovima savremenog svijeta.
Visoko obrazovanje ima multiplikativni efekat na ekonomski razvoj. Svaki diplomirani student povećava ukupan ljudski kapital društva, doprinosi inovacijama, podstiče produktivnost i stvara nova radna mjesta. Istraživanja pokazuju da društva sa većim brojem visokoobrazovanih ljudi imaju veću ekonomsku stabilnost, niže stope kriminala i razvijeniju demokratsku kulturu.
Univerzitet u Banjoj Luci, educiranjem stručnjaka u oblastima kao što su medicina, inženjerstvo, ekonomija, pravo, prirodne i društvene nauke, direktno utiče na kvalitet života svih građana Republike Srpske.
Naučnoistraživački rad kao pokretač napretka
Moderna univerzitetska institucija ne može opstati samo kao mjesto prenošenja postojećeg znanja – ona mora biti centar stvaranja novog znanja.
Naučnoistraživački rad na Univerzitetu u Banjoj Luci razvijao se postepeno, od početnih skromnih istraživačkih projekata do danas, kada Univerzitet koordinira brojne nacionalne i međunarodne projekte, objavljuje radove u prestižnim međunarodnim časopisima i aktivno učestvuje u rješavanju konkretnih problema iz prakse.
Razvoj istraživačke infrastrukture, ulaganje u laboratorije, nabavka savremene opreme i povezivanje sa međunarodnim istraživačkim centrima omogućili su univerzitetskim profesorima i mladim istraživačima da se bave temama od globalnog značaja.
Od razvoja novih materijala, preko istraživanja u oblasti biomedicine, do analiza društvenih procesa i ekonomskih trendova – naučnici Univerziteta u Banjoj Luci daju svoj doprinos svjetskoj nauci.
Posebno je važna uloga mladih istraživača – doktoranata i postdoktoranata – koji predstavljaju budućnost akademske zajednice. Njihovo obrazovanje i osposobljavanje za samostalan istraživački rad garant je da će Univerzitet nastaviti da raste i razvija se u narednim decenijama.
Stoga je neophodno kontinuirano ulaganje u mlade talente, stvaranje uslova za njihov ostanak u zemlji i omogućavanje međunarodne razmjene koja će im pružiti nova iskustva i kontakte.
Treća misija: Univerzitet i zajednica
Pored dvije tradicionalne misije – nastave i istraživanja – savremeni univerziteti razvijaju i tzv. treću misiju, koja podrazumijeva aktivan angažman u lokalnoj zajednici, transfer znanja u privredu i doprinos rješavanju društvenih izazova.
Univerzitet u Banjoj Luci prepoznao je značaj ove misije i sve više se otvara prema privrednom sektoru, institucijama civilnog društva i lokalnim samoupravama.
Kroz centre izvrsnosti, tehnološke parkove, inkubatore preduzetništva i savjetodavne centre, Univerzitet omogućava studentima i profesorima da svoje znanje direktno primjenjuju u praksi.
Saradnja sa kompanijama omogućava studentima praksu i zapošljavanje, dok privrednici dobijaju pristup najnovijim naučnim spoznajama i stručnim kadrovima.
Ovaj model vin-vin saradnje postaje sve važniji u uslovima globalne konkurencije, gdje uspjeh zavisi od brzine inovacija i sposobnosti da se novo znanje transformiše u tržišnu vrijednost.
Jednako je važan i društveni angažman Univerziteta kroz javne tribine, predavanja, kulturne manifestacije i volonterski rad studenata. Univerzitet mora biti savjest društva – mjesto gdje se slobodno razmjenjuju ideje, kritikuju loše politike i upravljanja, i traže rješenja za probleme s kojima se zajednica suočava.
To nije politički aktivizam, već ispunjavanje društvene odgovornosti koju akademska zajednica ima prema građanima koji je finansiraju i podržavaju.
Nacionalni identitet i univerzalna znanja
Univerzitet nije samo mjesto stvaranja profesionalaca – on je i čuvar kulturnog i nacionalnog identiteta. Republika Srpska, kao mlađa i dinamična zajednica, oslanja se na Univerzitet u Banjoj Luci da očuva i prenese kulturne vrednosti, tradiciju, jezik i istorijsko pamćenje.
Ipak, čuvarstvo nacionalnog identiteta ne isključuje otvorenost prema svijetu. Naprotiv, student mora biti opremljen univerzalnim znanjima, sposoban za saradnju i konkurenciju na međunarodnom nivou. Univerzitet stoga ima dvojaku misiju: razvijati svjesnog građanina Republike Srpske i globalno kompetentnog stručnjaka.
Kroz programe međunarodne razmjene, učešća na konferencijama, studijskih putovanja i zajedničkih istraživačkih projekata, studenti i profesori Univerziteta stiču iskustva koja proširuju vidike i doprinose unapređenju lokalne zajednice.
Zaključak
Univerzitet u Banjoj Luci predstavlja centar obrazovanja, nauke i kulture Republike Srpske. Njegova uloga u razvoju društva je nezamenjiva:
Za Republiku Srpsku, Univerzitet nije samo institucija – on je pokretač napretka, garant budućeg razvoja i simbol kolektivne intelektualne snage. Kontinuirano ulaganje u Univerzitet znači investiciju u budućnost svih građana, u ekonomsku stabilnost, društvenu pravdu i kulturnu vitalnost.
Snaga Univerziteta u Banjoj Luci leži u njegovim ljudima – profesorima, istraživačima i studentima – koji svojim radom, stvaralaštvom i vizijom obezbjeđuju da Republika Srpska ima snažnu, obrazovanu i perspektivnu zajednicu.
Izvor Glas Srpske
Povodom zlatnog jubileja najveće obrazovne institucije Republike Srpske Univerzitet u Banjoj Luci obilježava 7.11.2025. godine svoj zlatni jubilej – pedeset godina postojanja i kontinuiranog rada na izgradnji akademske zajednice, razvoju visokog obrazovanja i unapređenju naučnoistraživačkog rada u Republici Srpskoj. Ovaj značajan jubilej predstavlja priliku da se osvrnemo na bogatu istoriju institucije koja je odredila sudbinu stotina hiljada mladih ljudi, doprinijela ekonomskom, političkom, kulturnom, socijalnom, moralnom i svestranom razvoju regiona, te izgradila most između tradicije i modernosti u visokom obrazovanju.
Za čitav tekst, kliknite ovdje.
